Istorijska relevantnost i narativna uzbudljivost

Hakan Sökmen, Izgubljena lobanja Mimara Sinana, prevele s turskog Sabina Bakšić i Alena Ćatović

PIŠE: Dalibor Plečić

U najnovijem romanu Izgubljena lobanja Mimara Sinana, jednom od njegovih najambicioznijih književnih poduhvata, Hakan Sökmen kombinuje elemente istorijskog romana, trilera i mistike (…) oblikuje intrigantnu priču koja spaja istorijske činjenice, teorije zavere, religijske i mitološke motive, sve u formi dinamične potrage za izgubljenom lobanjom Mimara Sinana.

Pisanje trilera u vremenu kada se ovaj žanr tako vešto uklapa u kapitalističke postulate tržišnog merkantilnog ludila predstavlja dvostruku priliku: možete završiti kao još jedan u nizu neuspešnih pokušaja gomile spisatelja i spisateljica, ili, s druge strane, možete uspeti i dospeti na liste bestselera. Mogla bi se ovde upotrebiti floskula o maču s dve oštrice, ali čini mi se da, barem kada je književnost u pitanju, postoji jedna druga dimenzija dela koja je daleko značajnija – kakvom estetikom jedno ostvarenje raspolaže.

Turski pisac Hakan Sökmen, autor nekoliko književnih dela i scenarija, upustio se u ovakav poduhvat, često istražujući teme istorije, identiteta i uticaja prošlosti na savremeni trenutak. Iako ne spada među najistaknutija imena turske književne scene, Sökmen je kroz romane i pripovetke stekao čitalačku publiku koja ceni njegovu posvećenost otkrivanju manje poznatih istorijskih epizoda i teorija zavere. Njegovo profesionalno iskustvo u arhitekturi i restauraciji dodatno obogaćuje roman o kome će biti reči i igra važnu ulogu u kreiranju njegovog sadržaja.

U najnovijem romanu Izgubljena lobanja Mimara Sinana, jednom od njegovih najambicioznijih književnih poduhvata, Hakan Sökmen kombinuje elemente istorijskog romana, trilera i mistike. Kroz omniscentnog naratora u trećem licu, Sökmen oblikuje intrigantnu priču koja spaja istorijske činjenice, teorije zavere, religijske i mitološke motive, sve u formi dinamične potrage za izgubljenom lobanjom Mimara Sinana. Roman donosi harmoničan spoj ozbiljne istorijske analize i privlačne popularne fikcije. Radnja započinje 1935. godine, kada se troje članova Turskog društva za istorijska istraživanja okupilo kod turbeta Mimara Sinana, kako bi, prema nalogu Mustafe Kemala Atatürka, otvorili njegov mezar, izmerili lobanju i potvrdili da je veliki graditelj bio Turčin. Međutim, tog dana iza scene se odvija složenija priča koja vodi do savremenog doba, prateći glavnog junaka Oktaja u njegovoj potrazi za izgubljenom lobanjom i misterioznim kovčegom.

Otvorenih pitanja u vezi ovog ostvarenja je podosta, ograničeni prostorom i vremenom, izdvojićemo, dakako, samo neke. Oktaj, glavni junak romana, pokazuje odlučnost u svojim postupcima, dok njegova plašljiva priroda, s druge strane, ne podriva autentičnost njegovih poteza. Njegov odnos s Gamze oscilira između nedorečenosti i implicitne ljubavi, dok fantazmagorični susret s profesorom Bulentom ostaje pomalo nedorečen, viseći u narativnom vakuumu bez nagoveštaja o prirodi tog susreta.

Sökmen koristi mrežu teorija zavere kako bi roman obogatio intrigantnim monolozima profesora, Gamzeinog amidže i medijske ličnosti Gökhana Gürkana. Kroz ove diskusije provlače se istorijske ličnosti, City of London, templari, masoni i slične ikonografije, što doprinosi slojevitosti romanesknog narativa. Autor uranja u analizu važnih tema poput kulturnog i etničkog identiteta, zloupotrebe nauke u političke svrhe i refleksije o ulozi nasleđa u savremenom društvu, pri čemu povremeno balansira između opisa bogatih detaljima i pristupačnog stila koji čitaocima olakšava razumevanje kompleksnih ideja, ali takođe zauzdava maštu.

Izgubljena lobanja Mimara Sinana ima potencijal da spoji istorijsku relevantnost i narativnu uzbudljivost. Roman pokreće ontološka pitanja kulturnog nasleđa i identiteta kroz nesumnjivo uzbudljivu mrežu mistifikacija i teorija zavere, čime se približava modernom senzibilitetu i interesovanjima savremenog čitaoca.