New

Izvještaj sa događaja // "Ponovno otvaranje muslimanskih umova", Mustafa Akyol

Mustafa Akyol, predstavljanje knjige Ponovno otvaranje muslimanskih umova, Buybook: četvrtak, 7. jul u 12.00


Drugog dana Bookstana predstavljena je knjiga Ponovno otvaranje muslimanskih umova, turskog intelektualca Mustafe Akyola, sa kojim je razgovarao Mirnes Kovač, novinar i politički analitičar, koji je ovo delo preveo za Buybook. Knjiga je za samo godinu dana ponovno izdata u mekom povezu, a ako je pokušate naručiti preko Buybookove online prodavnice, naći ćete da je rasprodata. 

Akyol je viši saradnik u Centru za globalnu slobodu i presperitet instituta Cato, gde se bavi pitanjima politike, islama i modernosti. Bio je dugogodišnji kolumnista New York Timesa, a britanski magazin Prospect ga je 2021. uvrstio među "50 najboljih svetskih mislilaca". 

Kovač je otvorio razgovor pitanjem slobode u islamu. Akyol je slobodu definisao kroz negaciju – kao odusustvo prinude. Iako se termin sloboda ne spominje eksplicitno u Kuranu, sam Kuran poziva na slobodu – kaže se da prorok nije onaj koji primorava i da nema prisile u veri. Akyol je istakao da je svako slobodan da izabere u šta će verovati, ali isto tako i da pusti druge da praktikuju svoju religiju slobodno.  

Autor je takođe istakao da se sve više muslimana zalaže za demokratiju, navevši još jedan primer iz Kurana, u kome se poziva na demokratsko odlučivanje. On objašnjava da je prirodno da sama reč demokratija ne postoji u Kuranu, pošto je reč o zapadnoj terminologiji, ali primer koji je izabrao jeste demokratski, pošto odluku ne donosi jedan čovek na osnovu svog božanskog prava, već zajednica koja diskutuje. 

Kada ga je Kovač upitao o važnosti slobode, Akyol je odgovorio da ljudi najviše pate u neslobodnim društvima i poentirao stavom da nedostatak slobode proizvodi društvo koje je radikalno, a ne pobožno. Pohvalio je Saudijsku Arabiju za dekriminalizaciju apostaze, i naveo suprotan primer iz Malezije, koja ima tzv. religijsku policiju koja može da kažnjava ljude koji ne poste za Ramazan. Akyol smatra da je sekularizacija rezultat razočarenja. Objasnio je da uzrok okretanja od religije vidi u licemerju i skandalima koji se dešavaju u religijskim institucijama, a ne u ljudima samima.

Požalio se na zlolupotrebu religije u političke svrhe, i osudio podršku patrijarha Ruske pravoslavne crkve ratu u Ukrajini. 

Akyol je predstavljanje zaključio pohvalom Bosne i Hercegovine kao najslobodnije zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom, prema indeksu o ljudskim pravima u čijoj je pripremi učestvovao 2020.

Razgovor je vođen preko zooma, a zainteresovani mogu pogledati snimak live prenosa na Fejsbuku.


Milena Lopičić

FOTO: Vanja Čerimagić

Stranica nastala u okviru projekta "Digitalni Bookstan" uz podršku